RITMOVI U ZDRAVLJU I BOLESTI
Ritam pretstavlja jednu od tajni života. On
uspostavlja red u haosu, razbija strukture i
sjedinjuje energije. Svaki ritmus, koji nema
varijante ni modulacije, ne može više da preživi.
Ako pak pokazuje nepredviđene modulacije, postaje
ARITMIČAN, haotičan.
Ritam mobiliše, ojačava, ujedinjuje energije
koje se u haosu oslobađaju i mogu da budu izgubljene.
Ritmičnim radom možemo da imamo bolje rezultate.
Na pr.: kad se osećamo umornim, bez ikakve kondicije,
Možemo da počnemo sa malim ritmičkim i doziranim
naporom koji će nas ojačati. U protivnom, ako
napadnemo neki težak posao, doći ćemo do iznemoglosti
i gubljenja energije.
U nama takođe imamo ova 2 principa: u centralnom
nervnom sistemu imamo strukturiranu funkciju,
dok u metabolizmu vlada haos. Tu dolazi do asimilacije,
eliminacije, sagorevanja materija. Tu se oslobađa
toplota, rađa tempera- tura, itd. Najvažniji
ritmički organi su srce i pluća.Njihovi ritmovi
u vremenu aktivnosti i odmora su ta;no definisani.
Svako otstupanje je patološke prirode kao na
pr. aritmija srca. Normalno disanje postaje
ubrzano kod emocija i potrebe kiseonika. Uticaj
nikotina kod pušača: za jedno disanje, normalna
ima 4 otkucaja srca. Pošto nikotin steže krvne
sudove, otkucaji srca u odnosu na disanje su
mnogo brži, pluća pate, što prouzrokuje anksioznost
i kasnije srčane smetnje.
Ritmovi se uvek kreću po etapama gore dole,,
nikad linearno, jer sve što je prava linija,
bez promena to nema života i lomi se. Oni se
takođe dele na "harmonične" i "raz-
članjene" ritmove.
Onda imamo 4 ritma u godini ili 4 godišnja doba.
Ako bi taj ritam falio, život bi se gasio, kao
na polovima i u pustinji ili bi došlo do ekplozija
kao u tropskim klimama.
Ritmovi nas leče. Medicina poznaje mnoge
ritmične patolo- gije, kao one, gde preovlađuje
haos, i druge gde je karakteristična obamrlost,
ukočenost, koji onemogućavaju životne funkcije.
Iscrpljenost, stres ili dosada, bi bile primer
za to.
Čim se čovek ujutru probudi, prva svetlost koja
mu dođe do očiju probudi u njemu sistematsku
potrebu za ritmom. Nasupot tome,Svađe, loše
vesti, računi i drugi stresovi, bude u njemu
haos. Sve ovo proizvodi haotične ritmove, koji
više i nisu ritmovi i sve to oduzima našu životnu
energiju. Otsutan ritam je više ne oslobađa,
a ona nam je baš potrebna da uspo- stavimo drugi
ritam, odakle može da dođe do organskih ili
duševnih defekata.
Srce i tanko crevo ne oboljevaju nikad od raka
budući da su uvek u pokretu, dok se drugim organima
to može da desi.
Un svakoj bolesti možemo da prepoznamo unutrašnju
ili spoljnu smetnju ritma. Što je bolja organizacija
ritma u orga-nizmu, možemo da računamo da nećemo
imati zdravstvenih nezgoda. Ali, kad obolimo,
moramo što pre opet da uspostavimo ritam. Ali
kako? Najstarija terapija sveta je ležanje u
krevetu i organizovan odmor sa redovnim rfitualima:
Budjenje, jutarnja toaleta, nega, cveće i neko
malo zanimanje bez umora. Onda se ritmovi polako
vraćaju natrag i nastavlja se sa laganim navikama
na rad i uspostavljanje sopstven og uobičajenog
ritma. Svaki ritam treba da bude zadovoljstvo.
Da li svako od nas ima svoj sopstveni ritam,
i po čemu se on poznaje? Uzmimo na primer: TANGO.
(Uzgred rečeno,kaže se " čovek vodi, a
žena zavodi.")Muzika je ritmična i melanholična
koju igrači slede, to je stanje puno veselosti,
radosti i života. Ustvari, to im daje ritam,
koji slede i koji im dodiruje dušu.
To je samo igra, ali ona daje snagu ritmu i
stvara životnu radost.
Sada bih vam predložila da uporedite ovu harmoničnu
igru sa današnjem tancovanjem uz pop muziku,
što vodi pravo u HAOS. Tu ima samo jedan haotičan
ritam od koga bole uši
(a mnogi mladi su već i ogluveli) sa negracioznim,
histeričnim pokretima, svako izvodi svoju ličnu
koreografiju. Kad se ova slika gleda izdaleka,
to sve liči na vrtlog neke mutne vode .
Ostale umetnosti nisu ništa lepše. Moderno slikarstvo
je takođe zadesila dekadencija. Na slikama je
sve pome-šano: oči, noge, mesec, pa neke životinje,
pa onda neki prozor naziv slike je: " smirenje
u duši"! O drugtim umetnostima, na pr.
filmovima i da ne govorimo. Teška dekadencija!
Bolje se okrenuti pozitivnijim stvarima.
Da se vratimo našim ritmovima:
Da bismo sačuvali i ojačali naše vitalne energije,
koje vladaju našim organizmom, moramo da se
oslonimo na prirodne ritmove.Na nivou naše cirkulacije
krvi, svakog minuta se naši periferni krvni
sudovi ritmički skupe, a zatim se lako rašire,
da bi se izvršila regulacija temperature tela.
Ritam buđenja i zaspalosti zavisi takođe od
fluktuacije telesne toplote.
U popodnevnim časovima centralna telesna rektalna
temperatura je maksimalna, a počinje da se smanjuje
uveče. Naprotiv, periferna temperatura raste
krajem dana i dolazi do maksimuma oko 21 og
časa. Ovo se odnosi na osobe koji imaju normalan
životni ritam. Onda počinje da se smanjuje kapacitet
pažnje i koncentracije. Da bismo zaspali, potrebno
je da nam se ruke i noge zagreju, pomoću širenja
malih perifernih krvnih sudova. Ako su nam hladne
noge, teško možemo zaspati. To su vrlo male
varijacije temperature, ali od velike važnosti.U
toku noći, telesna temperatura se postepeno
smanjuje da bi dostigla svoj minimum oko 3 sata
ujutru. Osobe koje rade noću znaju da je onda
kritičan momenat , jer je pažnja minimalna.
Onda polako unutrašnja toplota počinje da raste,
dok periferna slabi, i idemo ka budjenju. Nekoliko
sati kasnije naš kapacitet pažnje i koncentracije
biće u svom maksimumu.
Mnogi onda piju šolju kafe jer ona održava koncentraciju
i sužava periferne krvne sudove. Ne treba je
piti mnogo, a naročito uveče. Sve je u maloj
količini lek, a u velikoj otrov!
Ko se stara uvek da sačuva i održava ljudsku
toplotu u svim svojim formama,ne samo da će
biti otporan na infektivne bolesti, već i na
sva životna iskušenja. Hladnoća deluje toksično.Toplota
je neophodna baza za ravnotežu naših životnih
funkcija. Kod većina ljudi, proces telesne toplote
je nestabilan, naročito kod dece i starijih
osoba. Kod dece, ona je u stadijumu konstitucije,
a kod starijih, sistem sve više i više slabi.
Odelo je naša druga koža. Treba naročito štititi
ruke, noge i glavu, pošto kroz njih ima najveći
gubitak toplote. Poštovati ritmove promene vremena
i oblačiti se prema temperaturi.
Jutarnja nega treba da da snage našem fizičkom
telu pomoću masaže, kupanja i frikcije, i idu
od periferije ka srcu.
Večernja nega treba da nas opusti, da bismo
pomoću dobroga sna mogli da napunimo baterije
i polaze od solarnog pleksusa ka periferiji.
Ne zaboraviti da se baterije pune do ponoći,
zato treba ići ranije u krevet. Dokaz je, kad
je čovek umoran, ostavlja sve i leže sa kokoškama.
Današnja omladina gleda noću televiziju ili
sedi za kompjuterom što zamara nervni sistem,mnogi
sede danju polu-zaspali u klupama, zato uspeh
u školi može da dođe u pitanje.
Uzimati redovno obroke je vrlo važno, jer varenje
ima takođe svoj ritam. Po kineskoj medicini,
želudac maksimalno radi ujutru od 7 do 9 sati,
zato smo gladni već u 11 sati, a njegov odmor
je uveče od 7 do 9. Kad se čovek uveče najede,
ne može da spava. Zato oni koji pate od nesanice,
moraju da biraju: večera ili dobar san, da bi
poštovali ritam jela i spavanja.
Vreme ritmova maksimalnih i minialnih funkcija
ostalih organa bi bilo:
Od 9 do 11 je slezina, njen odmor 12 sati
kasnije 21-23 h
11 - 13 srce ....23-01 h
13 -15 tankio crevo ......01-03 h
15 17 bešika ......3-5 h
l7 19 bubrezi ...... 5-7 h
l9 21 Srčani omotač ...... 7-9 h
21 23 Trostruki grejač ...... 9-11 h
23 1 žuč ...... 11-13 h
1 3 jetra ...... 13-15 h
3 5 pluća ...... 15-17 h
5 7 debelo crev o ......17-19 h
7 - 9 želudac ......19-21 h
kao što smo rekli, želudac ima svoj odmor uveče
od l9 do 21 čas i ne treba ga opterećivati uveče,
dok jetra radi punom parom na detoksikaciji
organizma noću od o1 do 03 sata.
Po zakonu RITMA, u ciklusu od 24 sata, svaki
organ ima svoj sopstveni ritam kad se odmara
i onda polako sve brže i brže funkcioniše do
njegovog maksimuma, kad onda polako usporava
svoju funkciju, do vremena kad se za vreme od
2 sata potpuno odmara. Na nama je da poštujemo
ove ritmove
za korist našeg zdravlja.
U vreme maksimalne aktivnosti sve su funkcije
ubrzane. Ako postoje bolesti pletora i suvišne
energije koje opterećuju dotični organski sistem,
u to vreme pokazuju najjače simptome i onda
treba uzimati sredstva za smirenje i smanjenje
suvišne energije.
Ako dotični organ u to vreme pokazuje slabost,treba
ga jačati. Ako čovek nauči da se posmatra, lako
će dobiti kontrolu svojih organa. Prirodna medecina
respolaže mnoštvom sredstava da interveniše
u slučaju viška kao i manjka energije, bilo
akupunkturom, homeopatijom, lekovitim b iljem,
itd.
Svako ima svoj lični BIORITAM koji počinje od
dana rođenja i to: fizički koji traje 23 dana,
emotivni 28, i intelektualni, koji se obnavlja
svakih 33 dana. To nam daje najbolji bilans
našeg fizičkog, emotivnog i intelektualnog stanja
zdravlja. Imamo priliku da ocenimo naše optimalne
sposobnosti kao i dane kad su energije u padu
ili čak u krizi. To se jasno odražava na naše
zdravlje i ukazuje nam gde su slabe tačke i
gde treba intervenisati preventivnom terapijom,
pre nego što se pretvori u bolesno stanje a
nekad bude i kasno za lečenje.
Poštujte sve vaše ritmove. Kad ste u formi,
radite punom parom da iskoristite vreme. Kad
je bioritam u minusu, odmarajte se, čitajte,
slušajte muziku, praktikujte lake šetnje po
prirodi, sanjarite. Sve u svoje vreme! Kad je
na pr. emotivni bioritam u minusu, ostanite
više u samoći, izbegavajte naročito osobe koje
vam crpe energiju i idu vam na nerve.
Sv e može da se isplanira, da ide svojim tokom
i da čini život normalnim. Onda može da vlada
harmonija u našem životu, zdravlju i osećanjima.
Apsolutno zdravlje ne postoji, kao na primer
ni što vreme nije uvek lepo. Rudolf Steiner
kaže da bez bolesti nema zdravlja, jer se moć
izlečenja nalazi u bolesti. Ono što smatramo
bolešću, je ustvari proces samoizlečenja.Kad
ono dobro funkcioniše, znak je da nam je imuni
sistem sposoban. Najbanalniji primer je spontanio
godišnje čišćenje organizma pred svaki početak
zime t.zv. "grip" sa simptomima: glavobolja,
mučnina, temperatura, bolovi, zamor, pa kad
se sve to prebrodi, kod zdravog organizma to
traje oko 3 dana, čovek se oseća dobro i opet
može da kaže da je zdrav. Naša dužnost je da
pomognemo i podržimo taj proces, a ne da ga
ugušimo kojekakvim lekovima i vakcinama. Zvanična
medecina danas ubija bolesti. Kad neko dobije
temperaturu, što SAM organizam proizvede toplotu
da bi izgoreo šljake, bolesniju se daju lekovi
odmah da se SKINE TEMPERATURA. Ovim je ceo prirodan
proces uništen. Organizam je primoran da zaustavi
svoju prirodnu akciju. Ako je imuniet jak, posle
izvesnog vremena on otpočne istu akciju. Onda
opet dobije antibiotike, i tako to dalje ide,
sve dok odbrana ne oslabi i više ne reagira.
Onda se dotična osoba hvali da "nikad nije
bolesna". Ne treba slediti ovaj primer,
već čim se čovek ne oseća dobro i dobije temperaturu,
treba da zahvali Bogu, da prvo očisti svoj digestivni
aparat, pošto, kako kažu Nemci, "smrt leži
u crev ima". Onda treba neki dan da posti,
da leži, da pije vruće čajeve doklegod traje
temperatura, drugačije rečeno, da učestvuje
u akciji i pomogne organizam da izvrši svoj
zadatak. U drugim slučajevima, kad se imuni
sistem umori, pošto mu se često sabotažom uskraćuje
da čini svoj posao,, bolest onda postaje hronična.
Pored zakona ritma, na zdravlje se primenjuju
i drugi kosmički zakoni kao zakon RAVNOTEŽE.
Stanje našeg zdravlja oscilira stalno, kao na
kantaru, između zdravog i patološkog, težeći
uvek da se približi sredini. Kod "ZDRAVIH"
osoba, stavljam pod znakom navoda jer apsolutno
zdravlje i ne postoji, bolje reći kod relativno
zdravih, razmaci su mali i pokreti su spori.
Nekad traju i više godina da predju na negativnu
stranu. Suprotno od njih, osobe koje imaju loše
zdravlje, razmaci su neredovni, sa većim zadržavanjem
na negativnoj strani, gde mogu da ostanu i godinama.
To su t.zv. hronične, degenerativne i neizlečive
bolesti. Na toj negativnoj strani vage ima jedna
tačka, koja kad se pređe, povratak je nemoguć,
to su bolesti koje se završavaju smrću.
Po zakonu AFINITETA I REPULSIJE svako ne može
da oboli od izvesne bolesti. Primer je,za vreme
epidemija, bilo ih je koji su podlegli, dok
su drugi ostali netaknuti. Tu igraju važnu ulogu
naši geni. Ko ima dispozicije, a manje više
mi svi imamo sve miazme u našim genima od početka
čovečanstva, to može da se izbegne zdravim životom
i zdravom hranom. Treba eliminisati sve faktore
koji mogu da kompromituju naše zdravlje, pa
ćemo time uspeti da odgurnemo sve bolesti. Uostalom,
potrebno je više faktora da bi se dobila neka
bolest. Ja sam u 12 godini dobila čak i MALARIJU.
Kao dete,
bila sam slaba, anorektična, tužnog izgleda.
To se vidi na mojim slikama pre i posle, gde
mi se izgled potpuno promenio,postala sam vesela,
puna života. R.Steiner kaže da dečje bolesti
kao i neke druge retke jačaju JA.
Naprotiv, dečje bolesti ne treba sprečavati.
Sve je za nešto dobro. Ne bi trebalo da vladaju
histerije po školama čim neko dete dobije neku
dečju bolest. Svi roditelji se plaše da i njihovo
dete je ne dobije. Da nije potrebno, priroda
ih ne bi ni izmislila. Uostalom,sva deca obavezno
ih i ne dobijaju, ko treba da je dobije, znači
da treba i da je preleži za neko njegovo dobro.
Ovde je važno napomenuti, čak i ako nečiji organizam
nema afiniteta sa nekom bolešću, ima individua,
kao recimo hipohondrijaci, koji su u stanju
da psihički privuku neku bolest na sebe. Logično
je da svako posmatra svoj organizam i njegove
reakcije da bi blagovremeno mogao da interveniše
u početku, ali kod ovih osoba je to preterano.
Najvažniji zakon, koji ljudi ignorišu i svakog
dana sve rade suprotno, to je ZAKON OD UZROKA
DO POSLEDICA. Sve što nam se dešava, bilo to
dobro ili loše, su posledice ovoga zakona.Lepo
se kaže: šta ko poseje, on će to i da požnje
to su karmiške bolesti, a takođe i loš način
ishrane, duvan, droga, alkohol, sv ed sed to
na kraju sveti.
Kao što smo rekli, ritmovi mogu biti različiti:
oni koji imaju dobar imunitet, kod njih preovlađuje
vreme zdravlja, a u obratnom slučaju, bolesti
traju godinama, dok je vreme zdravlja vrlo kratko.
Gde je onda tajna? Jačati imunitet i praktikovati
zdrav život i jesti zdravu hranu i hraniti dušu
i duh.
Zdravlje je više nego otsustvo bolesti. Čovek
može da se oseća loše, a da nije bolestan, da
bude umoran, bez volje, iritiran ili deprimiran,
da oseća neku težinu, da nema volju da radi.
Odmah konsultovati svoj bioritam, koji će da
vas informiše da li je to kosmički uslovljeno,
ili ste prekršili neki zakon.
Prirodna medecina nas uči da čovek treba da
se posmatra kao celina svoga bića: fizičko,
psihičko i duhovno i da se vodi računa o dubokoj
vezi, koja ga ujedinjuje sa prirodom. Prirodni
proizvodi štite , stimulišu vitalne procese
u čovečjem organizmu i daju mu energiju.
Potrebno je uzeti zdravlje u svoje ruke s tim
što kad je to moguće, a izuzetak čine hitni
slučajevi i akutna obolenja, primenjivati metode
prirodne medecine, aktivirati energije samoizlečenja
svoga organizma da bi se na prirodan način povratilo
zdravlje i ne dozvoljavati da se prekida proces
uzimanjem lekova. Naravno, kod akutnih i teških
obolenja mora se obratiti zvaničnoj medecini,
pošto su oni za to kompetentni i opremljeni.
I sam Goethe je opisao taj proces. Citiram:
"Da li ima veće sreće na svetu, nego imati
dobro zdravlje?
Ja kažem ne! Najveća sreća na svetu je:
pronaći opet svoje zdravlje!"
Milica Stojanović
