KOLIKO TREBA JESTI?
Mada je izbor dobre i korisne hrane veoma veliki,
to ipak nije razlog da se jedu velike količine,
jer bi se time samo opteretili organi za varenje
i organizam, sa pojavom kardio-vaskularnih bolesti
dijabetesom i gojaznošću. Treba znati da se
organizam ne hrani svim onim što pojedemo, već
samo onim što može da asimiluje. Dokazano je
da su životinje kojima je data slabo kalorična
hrana, ali koja je sadržala sve hranjive elemente,
živele 50% duže nego one koje su jele koliko
su htele i mogle.
U sadašnje vreme POLA ČOVEČANSTVA NEMA DOVOLJNO
DA JEDE, A DRUGA POLOVINA BEZNADEŽNO TRAŽI NAČIN
KAKO DA OSLABI. O bolestima da i ne govorimo!
Prvi boluju od nedostatka hrane, a drugi od
prekomernog jela. Logično je da tu nešto nije
u redu i da fali harmonija. Zar pametan čovek
ne može da razmisli i da nađe neku sredinu?
Time bi mogao da izbegne greške i posledice.
Znači: prvo pravilo je UMERENOST. Zatim, cilj
bi trebalo da bude KVALITET, a ne KVANTITET
hrane. I, ne treba zaboraviti da čovek sa jelom
treba da prestane pre nego što se zasiti, dok
još malo oseća glad. Količina treba da se adaptira
u odnosu na individuu. Višak, kao i nedostatak,
škode i prouzrokuje poremećaje. Ako se praktikuje
umerenost, to je garancija za zdravlje i dug
život bez bolesti. Treće pravilo je RAZNOVRSNOST,
jer ni jedan element ne sadrži sve što je čoveku
potrebno. I najzad, ADAPTACIJA u odnosu na stanje
zdravlja, godine starosti, godišnje doba, okoline,
ličnog ukusa i fizičke aktivnosti.
Kloniti se "REŽIMA". Većina deluje
povoljno na kratko vreme, jer olakšavaju varenje,
asimilaciju i detoksikaciju, ali posle izvesnog
vremena takva ishrana je nedovoljna i dolazi
do mršavljenja mišića, demineralizacije, anemije,
nemoći, niskog pritiska i depresije. Kada se
pređe na vegetarijanski način ishrane u početku
se mnogo jede, pošto organizmu sigurno nedostaju
mnogi hranljivi sastojci, dok je onima koji
su već duže vegetarijanci dovoljno da jedu polovinu
količine hrane nevegetarijanaca i da se osećaju
sve lakši, zdraviji i energičniji. Isplati se
pokušati!
Količina i vrsta hrane treba prvenstveno da
odgovaraju potrošnji energije, zavisno od toga
da li sedimo, radimo lakši ili teži fizički
posao i od godina starosti, mada nam je potreban
i kada se ne krećemo minimum hrane da bi se
obezbedio osnovni metabolizam.
Teško je odrediti svakoj osobi tačno potrebnu
količinu dnevne hrane, što može lakše da se
izrazi u procentima. Ta količina varira od osobe
do osobe, prema ličnom stanju, a različita je
i zavisno od godišnjih doba. Normalni prosečni
dnevni obrok sadrži:
- 60 odsto presnog i kuvanog povrća i voća,
- 20 odsto proteina (jaja, sir, koštunjavo i
mahunasto povrće),
- 20 odsto glucida (hleb, krompir, pirinač,
testo, cerealije, med).
Masnoće nisu uračunate pošto se nalaze u sastavu
izvesne hrane: ulje u salati, buter u kolačima
itd.
Prosečna kompozicija za zimsko doba:
- 50 odsto povrća i voća,
- 20 odsto proteina,
- 30 odsto glucida.
Prosečna kompozicija za letnje doba:
- 70 odsto povrća i voća,
- 20 odsto proteina,
- 10 odsto glucida.
Ugljeni hidrati i masnoća proizvode kalorije,
dok zeleno povrće, cerealije i voće donose minerale
i druge hranljive sastojke ćelijama organizma.
Na primer: osobama koje rade fizički posao,
sportistima i deci koja se puno kreću i igraju,
potrebno je mnogo kalorija, dok je organizmu
onih koji više sede potreban samo minimum, pošto
više ne mogu ni da izgore sedeći. Zimi se više
jede nego leti!
Poseban slučaj su deca u periodu rasta. Pored
kalorične hrane, naročito cerealija, potrebna
im je velika količina minerala i vitamina da
bi izgradili skelet i mišiće, a pored toga,
prilikom učenja, troše i mnogo nervne ener-gije.
Pod uslovom da se puno kreću i bave sportom,
količine hrane za njih nisu ograničene, ukoliko
nisu naklonjeni gojaznosti, što otežava slučaj.
Posle 21. godine rast se zaustavlja, pa je organizam
manje osetljiv na demineralizaciju. Tada, ukoliko
je potrebno, količine hrane mogu da se smanje.
Do toga doba dobro je da im se mešaju u salati
KLICE soje, sočiva, žita i ostalih žitarica
(jedna supena kašika na obrok). TO JE PRAVA
FABRIKA VITAMINA, BESPLATNA I NEZAGAĐENA. Za
nekoliko dana, klijanjem, sadržina vitamina
se umnoži 3, 5 ili 10 puta i više, zavisno od
vitamina. Šta više, za vreme klijanja deo skroba
se pretvara u šećer i stvaraju se amino-kiseline
i enzimi. Uz to im se dodaju i dragocene energije
rašćenja. To je sveža hrana u svako doba godine
i prava koncentracija životne energije koju
valja uzimati u umerenoj količini, ne više od
2-3 supene kašike. Samo pomoću zrnevlja, vode
i toplote, zimi i leti u gradu ili na selu,
možete sami da proizvodite ovu dragoecenu hranu.
Vitamin B12, koji je redak u povrću, udvostruči
se za vreme klijanja, a desi se i prava eksplozija
drugih vitamina. Vitamin E se pojavi u momentu
klijanja kod mahunastog i koštunjavog povrća
a ima i drugih interesantnih i korisnih fenomena.
Obično se prave klice od: suncokreta, žita,
ječma, slačice, sočiva, žita, alf-alfa (lucerka).
Treba upotrebljavati prirodno odgajeno seme
i izbegavati one koji su odgajani sa veštačkim
đubrivom i prskani pesticidima.
Fizičkim radnicima su takođe potrebne obilne
porcije, ali treba proporcionalno zastupiti
hranu koja će im obezbediti rezervne kalorije,
ugljene hidrate, belančevine, masti, minerale
i vitamine. Isto važi i za sportiste! Ali, u
svakom slučaju, posebno treba voditi računa
o sopstvenim reakcijama, težini, stanju želuca
i probavnih organa, jetre i drugom.
Izuzimajući slučajeve mentalne anoreksije (videti
poglavlje "Depresivno stanje"), postoje
osobe koje "ne vole da jedu": uzimaju
male količine hrane, jedu bilo šta, imaju loše
varenje i mali vitalitet. Mnogi takvi slučajevi
su izlečeni kratkim postom ili režimom radi
dezintoksikacije, posle čega su se bolje osećali,
a od tada su praktikovali zdrav način ishrane.
Posle 40, a nekad već i od 35. godine, krajnje
je vreme da se otklone loše navike u ishrani
i da se pređe na zdravu hranu. U ranijim vremenima
infarkt je nastupao oko 50 godina, dok se sada
granica pomerila na 35 godina, a nekad i ranije.
Ali to nije sve i spisak bolesti koje u to doba
počinju sve je veći, a organizam i njegova odbrana
sve su slabiji. Zato je vreme da se ozbiljno
razmisli šta će tek biti kroz 20, 30 ili 40
godina. Da biste imali predstavu o tome nije
loše da posetite neki starački dom i vidite
rezultate. Malo je onih koji idu "zdravi
u zemlju". U stvari, mislimo da nikada
nije kasno da se odbace štetne materije i da
se pređe na zdravu hranu, jer od toga samo može
da se dobije, a ništa da se izgubi.
S obzirom na to da su organizmi pretrpani šlajmom,
šljakom i štetnim materijama, kao i raznim lekovima,
nekad treba proći kroz krize eliminacije (glavobolja,
povraćanje i kriza cistitisa, a nekad i pogoršanje
simptoma bolesti) dok sve to ne iziđe napolje,
kada nastupa olakšanje. Za eliminatorne organe
ta operacija znači prinudni rad i veliko čišćenje,
pod uslovom da su za to još sposobni. Pitanje
je samo da li je organizam još u stanju da to
izdrži, tj. da li ima još dovoljno energije
u sebi.
Ako mislite da ne podnosite neku hranu, koja
se inače smatra zdravom hranom, prvo proverite
da ne preterujete s količinom. Naime, sve je
pitanje doze: U MALOJ KOLIČINI SVE JE LEK, DOK
JAKE DOZE MOGU DA DELUJU KAO OTROV. Obično kvantitet
ubija kvalitet!
Kad neko ko ima 70 godina i izjavi da je potpuno
zdrav, da mu ne fali ništa, svi ga gledaju kao
da on nije normalan. Zar je moguće da je zdravlje
građana toliko narušeno? Ili se možda smatra
luksuzom imati što više bolesti. Ipak, narod
je pametan što kaže: "Kopati grob viljuškom".
U tim, ili još poznijim godinama, ukoliko ste
sačuvali svoje zdravlje i štedeli svoje organe
(na čemu vam čestitamo), količina hrane treba
da bude skromna. Otprilike, vrednost jednog
obroka treba da se podeli na ceo dan, s obzirom
na to da je aktivnost umanjena i pod pretpostavkom
da taj obrok sadrži sve potrebne hranljive sastojke.
Obično je u tim godinama slaba sekrecija želudačnog
soka, nedostaje apetit, a zubi ne mogu dobro
da sažvaću hranu, što povećava loše varenje,
zatim fermentacija creva, zatvor itd., što je
sve razlog više da se jede ma-nje i da se dobro
žvaće. Oni koji nemaju sposobne zube, imaju
sigurno u kući rende, a blagi začini i mirišljave
trave mogu da budu korisni onima koji imaju
loš apetit i loše varenje. Jer, HRANA IMA ULOGU
DA ODRŽAVA OSTARELI ORGANIZAM, A NE DA GA UNIŠTI!
Za fizičke radnike, mlade ljude, sportiste i
sve one koji ne mare da će njihov obim stomaka
postići rekordne mere - nema problema: obilan
doručak po sopstvenom izboru, dobar ručak i
večera, kako žele i ako žele. Nemoguće je uopšte
dati opšti savet koliko količinski treba da
se jede (aproksimativne proporcije naći ćete
u poglavljima o cerealijama, voću i povrću).
Svi se mi razlikujemo po konstituciji i po sposobnosti
funkcionisanja, asimilacije i disimilacije naših
organa, a različite su nam i trenutne potrebe,
s obzirom na to da se jednog dana premorimo,
a drugog presedimo. Količinske i kvalitativne
potrebe nisu uvek i za sve iste, pa u vezi s
tim isključivo lični instinkt može da nas vodi.
Samo, ne treba zaboraviti da SVAKI VIŠAK (PREKO
POTREBNE KOLIČINE) PREOPTEREĆUJE I TRUJE ORGANIZAM!
KAKO TREBA DA SE JEDE?
Treba izbeći konflikt između lažnog apetita,
koji nas tera da jedemo iz zadovoljstva, dosade
ili bulimije - i mudrosti, koja nam nalaže umerenost,
pametnu organizaciju naših obroka i razlikovanje
pravog od lažnog instinkta. Ko je zaista gladan
- ne bira, jede sve s apetitom i sve mu prija,
a varenje mu je olakšano jer je želudac stimulisan
i luči obilno sokove. Idealno bi bilo da svako
odabere odgovarajuću hranu prema svom ukusu
i potrebama, da sprema sam svoje obroke ili
da barem učestvuje u njihovom spremanju, s obzirom
na to da smo svi različiti.
Hranu treba uvek servirati ukusno, lepo dekorisano
i u bojama, jer se hrana "prvo jede očima",
što omogućavaju lepe i različite boje povrća,
cveća i voća, što su važni faktori za dobro
varenje, kao i različiti ukusi: slano, slatko,
kiselo, ljuto i gorko, koji stimulišu funkcije
organa
Ne treba jesti odmah čim se ujutru ustane iz
kreveta, jer je organima za varenje potrebno
izvesno vreme dok prorade. Oni koji vole duže
da spavaju, ako moraju brzo da iziđu iz kuće,
bolje da ponesu nešto sa sobom: nekoliko badema,
sušeno voće itd., pa lagano da žvaću, nego da
progutaju doručak na brzinu. U tom slučaju treba
pripremiti sve što je potrebno uveče, da se
ne bi ujutru gubilo vreme.
Oni koji rane, mogu da spreme veliku čašu vode
i da je popiju kad se probude u malim gutljajima,
a potom da ostanu još 15 minuta u krevetu (to
pomaže cirkulaciju limfe). Pošto ustanu treba
da odu do prozora i dišu čist vazduh, a ako
imaju još vremena, mogu malo da rade gimnastiku.
Za velike obroke treba se pripremiti: presvući
se, oprati ruke i, po potrebi, odmoriti se nekoliko
minuta. Ako ste se iznervirali, sačekajte da
vas to prođe dok se potpuno ne umirite. Bolje
uopšte ne jesti, nego da hrana ostaje u grlu,
što sprečava varenje.
Za stolom treba da vlada dobro raspoloženje,
harmonija i, ako je moguće, tišina. Treba izbegavati
diskusije, razgovore i gledanje televizije,
što nas navodi da zaboravimo na hranu, koju
treba dobro da prožvaćemo, što je veoma važno.
Kaže se: "TVRDA HRANA TREBA DA SE PIJE,
A TEČNA DA SE ŽVAĆE", a za to treba mnogo
vremena. Varenje počinje u ustima, jer se tako
manje opterećuju želudac i creva. Diskusije
mogu da se vode i posle ručka, uz kafu ili čaj.
MOLITVA pre jela daje mir i spokojstvo, omogućava
dobru asimilaciju hrane. Treba imati zahvalnosti
za one koji su je pripremili i poštovanje za
one koji dele obrok sa nama. Ako se oseća jak
umor, stres ili bes, bolje je malo se odmoriti
dok to ne prođe, jer sve to ometa proces varenja.
Pomislite na to da pri jelu automatski dišete
i gutate vazduh. Zbog toga je važno da vazduh
bude čist - ne jedite u loše provetrenim prostorijama,
punim dima od duvana, već u sveže provetrenim,
sunčanim odajama. To je naročito važno za one
koji se oporavljaju od bolesti ili su nežnog
zdravlja. Disanje pri jelu treba da bude lagano,
pa je bolje da se jede u tišini, da bi se izbegla
opasnost od gušenja, koje može da bude i smrtonosno.
Bolje je ne piti za vreme jela, jer tečnost
rastvara želudačne sokove. To je samo navika,
pa može da se pije izvesno vreme posle jela,
kad se pojavi žeđ.
Posle jela, ako imate malo vremena, sednite
udobno, pročitajte nešto ili se opustite izvesno
vreme. Spavanje posle jela nije preporučljivo
za odrasle, jer u horizontalnom položaju želudac
teško vari. Starije osobe koje spavaju popodne,
ne mogu da spavaju noću. Ukoliko se osećaju
umorno preko dana, mogu više puta da ponove
taj odmor. U stvari, najbolje je prošetati posle
jela.
Da bismo očuvali tišinu za vreme jela, možemo
da mislimo na ono što jedemo, da ga zamišljamo
kako raste u bašti, kako ona energija koja ga
hrani ulazi u nas i jača nas. Jedite koristeći
i čulo vida, mirisa i ukusa. Udišite miris,
osetite ukus. Kada se tako napune čula, onima
koji pate od gojaznosti i hoće da oslabe brže
će da prođe glad (videti poglavlje "Boje
i zdravlje").
Zatim, treba da imamo misli zahvalnosti prema
zemlji koja nam pruža tu hranu. To vam možda
izgleda smešno, ali ako biste postili više dana,
kada biste uzeli prvi zalogaj hrane ta zahvalnost
bi sama od sebe zračila iz celog vašeg bića.
Tek tada može da se shvati koliko čovek zavisi
od te hrane, da njegovo biće nije automat, niti
kanta za đubre. Zemlja je živo biće, mi smo
njene ćelije, isto kao što mi jedemo da bismo
hranili naše. "Sve kako je gore, tako je
i dole", od najvećeg do najmanjeg. Za sve
su isti zakoni.
1) Osobe, koje pripremaju jelo treba da budu
svesne značaja svog psihičkog stanja za vreme
obavljanja toga posla, pa u njega treba da unesu
svoje najbolje osobine.
2) Uloženi trud i volja u spremanje hrane obično
se vide na prezentaciji, koja, kao i sastav
hrane, inspiriše čula da cene obrok.
3) Svaka briga, stres i emocija neizbežno utiču
na našu sposobnost varenja, tako da može da
se kaže da je naše varenje barometar našeg dobrog
raspoloženja.
Nesvarena hrana stoji na dnu želuca i uzrok
je autointoksikacije i fermentacija (samotrovanje
i previranje), želudac slabi, formira se kiselina
koja napada sluzokože koje štite želudac. Želudačne
žlezde funkcionišu sve lošije i, najzad, dolazi
do poremećaja sistema za varenje.
Oni koji jedu brzo treba da znaju da se pre
nego što se zalogaj proguta veliki deo varenja
već obavio u ustima. Zato treba JESTI POLAKO
I DUGO ŽVAKATI HRANU. TVRDA HRANA TREBA DA POSTANE
TEČNA, A TEČNA TREBA DA SE ŽVAĆE KAO DA JE TVRDA!
U ustima se apsorbuje najveći deo žive, vitalne
energije, jer kad se zalogaj brzo proguta, želudačna
kiselina je brzo i neutrališe. Takve energije
stimulišu aktivnost mozga i nervnog sistema,
čega su očigledno lišeni oni koji brzo jedu.
PLJUVAČKA nije obična tečnost, mada se 99 odsto
sastoji od vode. Ona obavlja veoma važne funkcije
i ima veliki značaj za očuvanje oralnog tkiva
prilikom selekcije, gutanja i pripremanja hrane
za varenje. Ima višestruku funkciju u zaštiti
sluzokože u ustima, učestvuje u čišćenju usne
duplje od ostataka hrane, neutrališe, koliko
može, jake kiseline i alkalije, koje mogu da
imaju štetne posledice, zatim ima antivirusno
i antibakterijsko dejstvo, olakšava žvakanje
i govor itd.
Nekoliko reči u vezi jednoličnosti ishrane:
životinje imaju mali izbor, jedu stalno isto,
ali je čovek više evoluirao i sledi druga pravila
- u njgovom načinu ishrane istovetnost vodi
u monotoniju - svaki dan treba osvežiti jelovnik
nekim novim elementom, jer se hrana prvo "jede
očima".
ŽVAKANJE JE UMETNOST JEDENJA, A 15 MINUTA
SMEHA JE NAJBOLJI APERITIV.
[vrh strane]
